Friday, September 3, 2010

Печалбари

Не е ова книгата од Антон Панов. Не дека се жалам, иако можеби така звучи, но мора да се изруга овој живот ако не во детаљи барем во најкратки црти. 

Сите знаеме која е целта на печалбата, да се донесе некое денарче кое ќе ни се најде кога тогаш. Но да го исцрнчиш цел живот и да не видиш ништо од него, е тоа не е у реду. Не дека ја сум 50 годишен човек па сум пропуштил се живо и сега се лигавам по блогови, но сепак мислам дека младоста е за живеење, останатиот дел од животот за работа и работа...а да и за работа. Мислам сепак кој како си ја наредил, не? Не велам буквално дека човекот треба да го помине животот работејќи но тоа ни останува кога веќе ќе мораш да го заработуваш лебот кој нема да го јадеш сам. 

Мене искрено ми е жал што толку години пројдоа низ црнчење во странство, прво низ онаа Америка некоја година, сега и во Тирана,  а утре не се знае. Зошто некој што има 18 години наместо да ужива во најубавите години да мора да работи во некој си хотел, или пак што знам да сее брашно во Жито Вардар или да го отепа денот во Леов Компани. Зар не е тоа што го чека цел живот? Зошто во оваа доба од животот да го прави она што не му бега кога тогаш, а младоста од друга страна се знае колку брзо поминува. 

А сепак може и до човекот е. Некој знае и да се убие од работа денес но вечер пак да има сила да испие 4-5 пива и да си помине супер на некоја си добра журкица во локалното клубче. Јака им душа на тие луѓе. А може и до навика е. Ако почнеш еднаш, два пати, утре и нема да ти биде така тешко. Е сега и тоа си има цена. Забава и печалба не одат заедно. Или печалиш или се забавуваш за тоа што забавата кошта, не? Да си поминам јас вечерва како што треба, треба да потрошам минимум 1000 леки, а не е една вечер мајке му. Ќе земам пример од цимерот. Вели дека потрошил 300 евра месецов, но тој не е како нас. Излегува почесто, троши, си го живее животот. Другиот цимер му вели јас потрошив 3 пати помалку од тебе. И сега некој се чуди. Тој може и не излезе од дома, но што прави тука разлика. Човекот вели дека сака да излезе со свои луѓе, со нив знае како да си помине добро. Значи горе доле пак отиде спечаленото. Но која е поентата на цимерот? Работата е што тука треба да се остане нешто повеќе од половина година па нормално е да сака да се социјализира со колегите и да запознае нови луѓе од околината оти навистина е глупо да се ограничиш на поединци што веќе ги познаваш. И во право е. 

Од друга страна пак имам другари преку океанон. Прифатија да работат за плата која што не им ветува ни дека ќе ги повратат парите што ги потрошија по агенции и летови. Што е тука поентата? Некој оди на "печалба" со друга цел - да излезе од нашава бедна државичка, да види други луѓе, да осети друг живот. Парите не се битни, зошто горе-долу ги има. Блазе си ти, на тој живот. Тоа е веќе слатка "печалба". 

Како и да е, велат "кој за што си учел" па нема логика да осудуваш некој што си го живее животот на начин на кој тој си го замислил, но најмногу ме нервира кога некој ти кажува како да го живееш твојот живот. ЈБГ..не е се розово кај сите луѓе, па за тоа не му се мешам на никого. 

Се се случува со причина, никој не сака да си скрати од задоволството но кога си приморан на нешто, ќе го прифатиш и ќе се лигавиш на блогот оти не ти се допаѓа "изборот". 

2 comments:

  1. "А сепак може и до човекот е. Некој знае и да се убие од работа денес но вечер пак да има сила да испие 4-5 пива и да си помине супер на некоја си добра журкица во локалното клубче. Јака им душа на тие луѓе." морав да ти го цитирам овја дел некако посебно мие интересен само несе 3-4 пива, 3-4 коњачиња :)

    ReplyDelete
  2. tocno, sekoj mora da se navikne na toa shto mu e ponudeno i da go prifati izborot - barem dodeka ne mu se ukaze shansa da go promeni, no vo sekoe zlo ima i po neshto dobro :DDD

    ReplyDelete

Тука можеш да оставиш коментар поврзан со конкретната статија.